Zasto su mladi iz Srbije upadljivi strancima?

 Kvalitet je vazan, ali se brend ne izgradjuje samo na kvalitetu. Svi mi imamo svoju licnu percepciju o kvalitetu odredjenih proizvoda. Tesko je odgovoriti da li je " Don kafa " bolj od " Grand kafe ", da li je " Next " bolji od " Takova ", da li je " Knjaz Milos " bolji od " Hebe ". Tesko se sa sigurnoscu moze tvrditi da je jedan proizvod bolji od drugog, a procenjeni kvalitet proizvoda najvise zavisi od licnog ukusa  potrosaca.

 Strucnjaci kazu da je u brendiranju proizvoda nahvaznija odluka koje mu ime dati. A koliko brendova mi imamo sa vec upecatljivim i prepoznatljivim imenom???

Retko ko nije cuo za Exit, festival koji je proslavio Novi Sad i napravio muzicki most izmedju nas i  Evrope. Gde se jos u svetu moze organizovati bilo kakva manifestacija ovog tipa koja 6 meseci pred otvaranje uspe da proda stotine cetvorodnevnih ulaznica, a one se sad nalaze u pretprodaji, a da se pritom ne zna jos uvek ko ce nastupati?

To je bio samo jedan primer. A sta reci o Guci??? Ili Vlade Divcu, nasem proslavljenom sportisti i dobrotvoru??? A ovo nisu proizvodi koji su upakovani u nesto sto je upadljive boje!!!

U vremenu koje je iza nas mi smo zaostali jednu deceniju i sad ubrzano moramo uhvatiti korak sa svetom.

Nas cilj je da u buducnosti ime Srbija postane nas brend!!!

Pa sta onda cekamo!!! 

 Srbija najteze u svet moze sa stvaranjem brendova kroz agarar. Takodje, mozemo istaci da nas prepoznatljiv brend moze biti i pirotski kackavalj. Medjutim, mi smo smanjili stada zbog lose agrarne politike, pa tako vise ni mlekara u Pirotu ne radi!

Takodje treba da napravimo plan i da stvaramo regionalne brendove.

Danasnja vrednost agrarne proizvodnje je tri milijarde dolara, a uz novu agrarnu politiku to bi se udvostrucilo. U tom slucaju bi se agrarni izvoz iz Srbije sa danasnjih milijardu dolara ( od toga 62 odsto je plasman u bivse republike SFRJ ) povecao na 2 milijarde dolara. 

Do 2020. godine u Srbiji bi trebalo da se zadovolji domaca agrarna traznja i ostvari priliv od 6 milijardi dolara, a oko 2030. godine devizni priliv da dostigne i 10 milijardi dolara.

 Sa prodajom u svetu stvarali bi i nase brendove!