Zasto su mladi iz Srbije upadljivi strancima?

Sta cekamo!

Generalna — Autor kika @ 15:31

 Kvalitet je vazan, ali se brend ne izgradjuje samo na kvalitetu. Svi mi imamo svoju licnu percepciju o kvalitetu odredjenih proizvoda. Tesko je odgovoriti da li je " Don kafa " bolj od " Grand kafe ", da li je " Next " bolji od " Takova ", da li je " Knjaz Milos " bolji od " Hebe ". Tesko se sa sigurnoscu moze tvrditi da je jedan proizvod bolji od drugog, a procenjeni kvalitet proizvoda najvise zavisi od licnog ukusa  potrosaca.

 Strucnjaci kazu da je u brendiranju proizvoda nahvaznija odluka koje mu ime dati. A koliko brendova mi imamo sa vec upecatljivim i prepoznatljivim imenom???

Retko ko nije cuo za Exit, festival koji je proslavio Novi Sad i napravio muzicki most izmedju nas i  Evrope. Gde se jos u svetu moze organizovati bilo kakva manifestacija ovog tipa koja 6 meseci pred otvaranje uspe da proda stotine cetvorodnevnih ulaznica, a one se sad nalaze u pretprodaji, a da se pritom ne zna jos uvek ko ce nastupati?

To je bio samo jedan primer. A sta reci o Guci??? Ili Vlade Divcu, nasem proslavljenom sportisti i dobrotvoru??? A ovo nisu proizvodi koji su upakovani u nesto sto je upadljive boje!!!

U vremenu koje je iza nas mi smo zaostali jednu deceniju i sad ubrzano moramo uhvatiti korak sa svetom.

Nas cilj je da u buducnosti ime Srbija postane nas brend!!!

Pa sta onda cekamo!!! 


Brend iz agrara

Generalna — Autor kika @ 14:17

 Srbija najteze u svet moze sa stvaranjem brendova kroz agarar. Takodje, mozemo istaci da nas prepoznatljiv brend moze biti i pirotski kackavalj. Medjutim, mi smo smanjili stada zbog lose agrarne politike, pa tako vise ni mlekara u Pirotu ne radi!

Takodje treba da napravimo plan i da stvaramo regionalne brendove.

Danasnja vrednost agrarne proizvodnje je tri milijarde dolara, a uz novu agrarnu politiku to bi se udvostrucilo. U tom slucaju bi se agrarni izvoz iz Srbije sa danasnjih milijardu dolara ( od toga 62 odsto je plasman u bivse republike SFRJ ) povecao na 2 milijarde dolara. 

Do 2020. godine u Srbiji bi trebalo da se zadovolji domaca agrarna traznja i ostvari priliv od 6 milijardi dolara, a oko 2030. godine devizni priliv da dostigne i 10 milijardi dolara.

 Sa prodajom u svetu stvarali bi i nase brendove!


Mudar i tih povratak

Generalna — Autor kika @ 09:05

Za godinu dana iz Srbije bi se samo na zapadno trziste moglo prodati prehrambene robe siroke potrosnje za najmanje 500 miliona dolara. Kada bi ponudili nase proizvode na tom trzistu, oni koji bi ih kupovali, istovremano bi stitili i te proizvode i identitet Srbije sa tim proizvodima. Vremenom ce neki od tih proizvoda postati i brend.

Da bismo to postigli, da bi otisli u svet i otvarali srpske distributivne centre sa najboljom robom, potrebno je jedinstvo proizvodjaca i trgovaca ovde.Desetak takvih objekata u gradovima kao sto su Cikago, Toronto, Bec, Frankfurt...snabdeveni robom u vrednosti od po najmanje milion evra, bila bi odlicna osnova za snabdevanje malih etno marketa i mudar i tih povratak nase robe na ova trzista.

Ovo je vazno i zbog toga sto je povratak na stara trzista ponekad tezi nego osvojiti novo, pa je ujedinjenje znanja, umeca, finansija i dobre volje neophodno za pocetak ovog posla.


Bas da vidim da nas neko preduhitri ili iskopira!

Generalna — Autor kika @ 17:15

Pojam brenda ne treba da se vezuje iskljucivo za proizvod. Brend moze biti i neki zanat, profesija, licnost, dogadjaj, turisticko mesto.

A sad zamislite da nas u svetu cuju po brendu prepoznatljivom pod nazivom zanata-KAZANDZIJA.

U Novom Sadu zivi i radi gospodin Popadic. On je jedan od retkih proizvodjaca iz Srbije koji prodaje svoje proizvode, kazane za rakiju, sirom sveta. Pa, naravno, po cemu bismo mi bili istaknuti ako ne po necemu sto je vezano za rakiju:-)

Njegov primer je dokaz da se stari zanati itekako mogu isplatiti, ali bi ovaj covek mogao a napise knjigu o problemima koji prate rad zanatlija u Srbiji.  On svoje kazane najcesce prodaje u zemljama bivse SFRJ, ali ih dobro prodaje i u Bosni, Makedoniji,Hrvatskoj, cak i u Irskoj, Skotskoj, Austriji. Slao je kazane sve do Australije i kaze da je tu ekonomska granica i da se vec do Novog Zelanda ne isplati slati ih avionom.Oko reklamiranja mu najvise pomaze Internet, trenutno, a kako nema sredstava da se reklamira po, npr. Americi, iznenadjen je kako se price brzo sire, pa je tako, jednom imao porudzbinu kazana i odatle.

Za svoj zanat kaze da mu uz ekonomsku dobit pruza i zadovoljstvo kada se posao obavi, jer je svaki kazan u neku ruku  i vajarsko delo, posto je napravljen rucno.

Kotlovi su stari 50 ili 60 godina i u izuzetnom stanju, pa tako je i uveren da ce trajati jos toliko.Malo stvari moze da traje toliko dugo, tako da se isplati investirati u kotao za rakiju.

Nastup na sajmu mu je doneo dosta musterije, pa se tako nada da ce mu se posao jos vise razviti.

Sta sad reci o nasim sposobnostima da uspemo da se totalno razlikujemo od drugih?

I to je brend! 


Tri brenda

Generalna — Autor kika @ 13:47
Tri nasa proizvoda su dobili oznaku brendova, to su: Backopetrovacki kulen, vino " Bermet " iz Sremskih Karlovaca i sir sa podrucja Kraljeva.To su proizvodi sa brendom ovde, a da bi to postali i u svetu treba da prodje dosta vremena. Inace, najperspektivniji proizvodi za izvoz u EU su: proizvodi prehrambene industrije( finlni proizvodi, poljoprivreda i ribolov ), proizvodi farmaceutske industrije, drvne industrije ( namestaj ), biotehnologija, kreativne industrije, usluge informaticke industrije ( softver ). Pozitivnu percepciju u svetu stvaraju sledeci nasi proizvodi: turizam, prirodna bogatstva, neiskorisceni nezagadjeni resursi, duga tradicija zemlje, geografski polozaj, kuhinja, planine. Negativnu percepciju stvaraju: protekli ratovi, nerazvijenost Balkana, komunizam, neobrazovanost i losa ekonomija.

Futoski kupus i strudla sa makom

Generalna — Autor kika @ 10:29
Za nas izlazak u svet na prvom mestu su proizvodi "zdrave hrane", ali pored tih proizvoda nasla su se i vina sa Bisernog ostrva kod Beceja, pa vina sa fruskogorskog vinogorja, strudle sa makom, futoski kupus, zacin "BAG", slatka i mlevena paprika, suseno povrce i " Negro" bombone. Koliko proizvoda, toliko brendova....i onda mi nismo interesantni okolnim zemljama, a ovo su samo neki proizvodi i to sa podrucja Vojvodine. Sad po ko zna koji put, ponovo krecemo od pocetka sa gradjenjem brenda, imena i ugleda. Najbrze, ali to mora da bude i dugorocno, u svet mozemo da idemo sa proizvodima koji realno imaju sansu, a to su voda, maline, sljive, sljivovica, vino, sunka, sir, kajmak, pecurke, duvan cvarci, uzicki prsut... A zamislite tu da dodamo jos i opanke kao jedinstven dizajn obuce u svetu, pa frula... U proizvodnju vina u Srbiji nije ulagano poslednjih 50 godina, pa su se povrsine pod lozom smanjile sa 114.000 na 30000 hektara, a potrosnja sa 20 litara godisnje na 4 litre. Od izvoznika postali smo uvoznici vina. Bili smo izvoznici 40000t/god zamrznute visnje bez kostice i nekoliko hiljada tona kompota od visanja. Sda izvezemo najvise 8000 t ovog voca i nijedan kompot. Nas najveci izvozni proizvod je malina. Izvezemo izmedju 50000 i 70000 tona godisnje sto nam donosi prihod od 100 miliona dolara. Malo li je??? Pa, bilo bi lepo kad bismo konacno poceli da sve ove podatke ozbiljno shvatamo i da se bacimo na posao.

Srbija, konkurentna zemlja???

Generalna — Autor kika @ 19:32
Da, zasto da ne? I Srbija ima mnogo toga zbog cega bi nam druge zemlje pozavidele, samo je problem sto mozda to ne zna/nece/ne ume da reklamira ili nije imala priliku??? Dobra hrana, lepe zene, nebrojano puno profesija i zanata i mnogo drugih neistrazenih polja, da li treba nabrajati jos??? A gde smo konkurentni? Mnogi Srbi su se iselili u Evropu proteklih godina, neki se nalaze na dobrim pozicijama i funkcijama, pa bi se na taj nacin, a to je jedan od mnogih, mogli dogovoriti za izvoz nasih artikala. U tim zemljama, mislim na zemlje SFRJ, bili bismo konkurentni. Prilikom koncipiranja strategije izvoza na medjunarodno trziste svakako prvo treba da vidimo sta i koliko mozemo da prodamo u Evropi, odnosno balkanskim zemljama. Moramo priznati da se u ovom trenutku nas brend za svet tesko moze u pravom smislu definisati. Dakle, u tom slucaju, treba nam nesto kvalitetno, dobro poznato na trzistu, lepo udobno, najcesce skupo, sa poznatim imenom. Nas brend bi morao imati oznaku Made in Serbia, npr. srpska sljivovica, srpski ajvar, iako su nas komsije vec pretekle, ali zato najrazvijeniji deo zemlje, Vojvodina, otisla je korak dalje, pa tako su najatraktivniji artikli dobili robni znak " Najbolje iz Vojvodine".

Sta je brend?

Generalna — Autor kika @ 19:53

Cesto dolazimo u zabludu kada se govori o brendu. Prva asocijacija na tu rec je marka sto i nije u potpunosti netacno, ali neko pribliznije odredjenje pojma bi ipak bilo da je brend jak izvor konkurentske prednosti i predstavlja obezbedjenje konstantnog kvaliteta koji je prepoznatljiv imenom. On mora da poseduje jednu rec u svesti potrosaca, a kada je rec o pojmu brenda, on je vise vezan pre za osecaj koji covek ima kada pomisli na njega.Uspeh brenda zavisi i od njegove autenticnosti. Npr.Apatinska pivara je kupljena od strane cuvene belgijske pivare, pa je tako, vezano za to svetsko i poznato ime, poznata i na stranom trzistu, ali sa bitnom razlikom. U nasim uslovima, ona je izgradila brend bez premca, ali na stranom trzistu, gde konkurencija proizvodi i prodaje pivo vec stotinama godina, malo je teze dokazati autenticnost.

Ali nema veze, bitno je da se sa nasim srpskim brendovima, polako ali sigurno, probijamo i na strana trzista.

To je samo jedan od primera kako mozemo da budemo prepoznatljivi u svetu, a ima ih mnogo.

Da li ste mozda vi culi za neke, siroj javnosti, nepoznate ljude koji svojim radom i proizvodjom mogu da stvore brend? 


Made in Serbia 2

Generalna — Autor kika @ 19:37

Da li ste culi za akciju " Najbolje robne marke Srbije" i " Najbolje iz Vojvodine"? Srpski brendovi su u toj akciji predstavljeni u vidu proizvoda koji su prepoznatljivi na trzistu, koji se traze i prodaju uz posebnu napomenu da je u toku i stvaranje turistickog brenda Srbije, jer je brendiranje mocno sredstvo za sticanje konkurentske prednosti na trzistu.

Samo u 2006. godini, stranci su u Srbiju ulozili oko 3 milijarde dolara. Bilo bi divno kada bismo nastavili takvim tempom, jer bi onda priliv stranih investicija na godisnjem nivou bio u proseku 2,5 milijarde dolara. E, sad, naravno, taman kad nam se ucini da je krenulo na bolje, dogodi se neki peh koji nas malo sputa, kao npr. ova ekonomska kriza u svetu, ali mi smo ionako zemlja u tranziciji, pa cemo se i sa tim izboriti iako ulaganja stranih firmi malo budu stagnirala u narednom periodu,zar ne?

Pogledajmo samo koliko razlicitih brendova imamo u Srbiji. Imamo i tradiciju u proizvodnji nekih proizvoda npr. sljivovica, vina, backopetrovacki kulen, sir sa podrucja Karlovaca, posto su nas nazalost drugi preduhitrili sa brendiranjem kajmaka i ajvaraFrown

Pa sto onda ne bismo malo obratili paznju i sacuvali ovo nase nacionalno blago i poceli vec jednom sa zastitom nasih proizvoda i brendiranjem? 


Made in Serbia

Generalna — Autor kika @ 16:21

Da li ste imali priliku da otputujete u inostranstvo? Ili ste mozda bili cesce u prilici da upoznate nekog ko je dosao u nasu zemlju kao turista? Da li ste bili iznenadjeni njihovim reakcijama koje su mahom bile iskljucivo pozitivne?

Ko god je bio u prilici da poseti drugu zemlju imao je sigurno prijatan susret sa strancima koji su, ako su bili u prilici i da nas vide u malo "opustenijem" izdanju, odusevljeni kakav smo mi narod, kako znamo da se provedemo, napravimo atmosferu, zezamo se na nama svojstven nacin.

Zbog toga se moze slobodno reci da i pored raznih brendova kojima se dicimo da poticu iz Srbije, upravo mi, mladi, moja generacija, dakle generacija koja studira ili je nedavno zavrsila studije, predstavljamo najjaci brend u svetu!

Ali, sta je sa ostalim brendovima? 

Iako mi poznajemo nasu drzavu i neretko govorimo o njoj i njenim poizvodima pritom ne stedeci komplimente, to ne znaci da znaju i ostali. Iz tog razloga moram da skrenem sa teme o nama mladima, koja je, znam, znam, mnooogo interesantnija od ove koju cu sad dotaci, ali slozicete se i mnogo komercijalnija.

Jos uvek se niko nije konkretno dotakao teme kako ce se zapravo srpski imidz uklopiti ili utopiti sa ostalim zemljama. Zato je danas tesko saznati kakva je stvarna slika Srbije u ocima evropskih gradjana.

Naravno, posao brendiranja drzave, a samim tim i njenih proizvoda, kosta. Srbija za to jos uvek ne izdvaja ni priblizno potrebna sredstva. Dakle, potrebno je pronaci nekoliko nacionalnih proizvoda, sa geografskim poreklom i njih reklamirati, kako bi se stvorio srpski imidz. To je sve ono sto traze svetski potrosaci podstaknuti zeljom za zdravim nacinom zivota, gladni novih i ekoloski obojenih brendova. 


Čestitamo!

Generalna — Autor kika @ 09:41
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.

Powered by blog.co.yu